Manuelni rad to je ono kad mašina neće automatski I poluautomatski pa da pokrenemo traku kliknemo na onu tipku gde je nacrtana ruka I onda traka se pomera napred sve dok držimo to dugme. Čim pustimo traka stane.
Mi izgleda sve više neznamo šta je to ručni rad. Pod ručni rad jos uvek shvatamo to heklanje i tako to nešto s koncima. Ono pletenje vunjene čarape aaa to ne, to je praistorija. Tek furka vreteno kudelja razboj aha ha haaa
Koje ručne alatke danas koristimo? Nož da sečemo hleb, ali radije kupujemo hleb na kriške da se ne mučimo. Kada oštrimo nož. Nikad, bacimo i kupimo drugi. Čuli smo ono, Nož ti je da dereš žabe. Motiku smo načisto zaboravili. Možda radi one socijalističke, Uči sine da ne bi radio. Oklagiju neću da spominjem ona se retko koristi a često se zloupotrebljava protiv nas, mi što smo jači pol.
Sad bi mi neko rekao, Jooj bre Momo nisi u djuniju, a mnogi i pojma nemaju šta je to biti u djuniju. Kako da tehnikom štapa i kanapa stave kuću u djuniju su znali naši predci. Zidali su kamenjem a majstori koji znaju zidati kamenjem kažu da Kamen ima devet lica, sto bi značilo da na devet načina ga možemo sazidati. Mnogi od nas ne vide ni jedno lice a ne devet. Smem li da Vas pitam koliko osoba poznajete što znaju da zidaju kamenjem. Koliko bunardzija znate? Koliko kolara, stolara, tišlera. Dobro tišleri još tu i tamo nadju se, ali ko zna da restaurira drveni krov od neku staru kuću a da se zadrži autentičnost. Znate oni krovovi što su grede ručno radjene pa su uklamfovane bez eksera. Vrabac ili dvostruka makara. Zna se vrbac na struju.
Ima li kod Vas da neko radi kovanu ogradu? Daa, ima oni što rade imitaciju sa gotovim elementima I džvrk džvrk aparatom na struju sastave. Pa to nema ni K od kovane ograde. Kovana ograda je da se uzmu dva komada pa na kovačku vatru usijaju i lupaju dvoje pola sata I to muški da sastave. E to je kovana ograda.
Sad sve na struju, Majka Muju šišala na struju, koji brica sad koristi samo makaze, škrapne par puta ostalo uzduž i popreko mašinicom i ajmo sledeći.
Svi smo sad samo gotovani. Koristimo gotov mašinski malter, krečimo polikolorom, neznamo da okrojimo voćnjak, za kiflice nazovemo sa popularne društvene mreže ženu da nam napravi kiflice i tortu, auto nam drugi pere, a tek gumu da zalepimo sa tip top lepenkom, a neee toga nema, to je bilo u doba ranije, sad heble nosimo u auto samo za odbranu od agresora.
Znamo li da svežemo dzak brašna na biciklu? Teško, za to bi nazvali stručno lice, rabadžiju iz komšiluka. Ma više ništa neznamo, i pertle na cipele vežemo na trup.
Sve ovo malo karikiram jer smo izgubili osećaj za manuelni rad bilo kojeg tipa. Koliko daljinski koristimo samo kad ih naredjamo jedan do drugi, za ovo za ono uhaa.
Dali je ovo pravo vreme da se navratimo na neke osnovne stvari?
Puno smo se pogospodili da neznamo ručno ni nos da obrišemo. Izgleda da ručno još uvek samo dobro mazimo žene. Ništa drugo.
Sad vidim kako mi se ženski rod smeje ali ipak one su Dame i neće mi kontrirati, Čisto iz pristojnosti.
Pozdravlja Vas Herr Momo.
