Politika, neee, ne pipi to, …to mdi.

Svesno nevođenje politike je politika.  Analogno gledano, ja sam izvrstan političar, jer celoga zivota ne volim i ne vodim politiku. Samo jednom sam priznajem, sa mojih osamnajest  bio član partije,… i nekajem se, mogu si oprostiti. Bio sam mlad i zelen. Potom mafija se raspala i ja više ni u jednoj.  I lepo mi.

I kad s vremena na vreme, napišem po koju kritiku, to je samo moj LIČAN stav. Znači ujeli su me, pa se branim.

Inače da Vam kažem da me  malo svi neću. Kad su Ovi, kažu da sam od Onih, a kad su Oni, nisam NJihov, već sam od Onih…Ovi, Oni, Naši, Vaši…a ja i  dalje ničij.

Čestitam ljudima koji se razumeju u politiku. Politika je moć. A moćno oružje nije za  nemoćne ruke. Smejem se budalama koji bi o politici na ulici, …u autobusu, …u restoranu.

Jako je teško ostati apolitičan. Ja eto uspevam.

Evo moje viđenje kako se postaje političar.

Nakon faksa svaki student ima opciju da bira, dosta je knjiga i učenja ili da nastavi svoj napredak. Magistratura, doktorski rad, pisanje knjiga I sl…

Ili pod broj dva, napredak kroz politički rad. Biti u početku nečiji čovek, pa kroz neko vreme imati svoje ljude. I tako postati ugledan gradjanin. Faca s mašnjom koga svi cene i  poštuju.

I tako to ide i ide…

I onda …

Onda, s jednim pokretom, One Touch potpisom se proda duša za novac.  Prdne se na vlastiti obraz. Sve to u ime dobrobit svoje  dece.

Tu je već sve gotovo.

Potom se jede samo zdrava hrana, pije zdrava voda, plaća skupo zdravstvo, kupuju se koristoljubivi prijatelji a u retkim trenutcima kad proradi savest, popije se po koja ljuta, ili sedativ.

Do kraja života je mrak… Takve više ni De Mello ne probudi.

Eventualno buđenje će znaciti građenje Božjih hramova.

Jedina ispravna reinkarnacija za takve ljude je u one blatnjave životinje sto grokću.